Географска карта - Дервента (Derventa)

Дервента је градско насеље и сједиште града Дервенте у Републици Српској, БиХ. Налази се у долини ријеке Укрине, удаљена око 10 км јужно од границе са Хрватском и око 23 км од најближег граничног прелаза са Хрватском, који се налази у Броду. Према попису становништва из 2013. године, у насељеном мјесту Дервента укупно је пописано 11.076 становника, а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине пописано је је 11.631 становника.

Прије рата у Босни и Херцеговини, Дервента је имала веома развијену текстилну индустрију и сматрала се једним од највећих центара за ову врсту индустрије. За вријеме рата, бројна постројења су уништена, али се након рата Дервента почела опорављати. Изградњом новог економског система, започео је процес приватизације државних предузећа, а основана су и нова приватна предузећа, што је допринијело развоју овог насеља. Дервента се сматра једним од најбрже развијених насеља у Републици Српској, али и у читавој Босни и Херцеговини. Данас, Дервенћани углавном раде у обућарској и металопрерађивачкој индустрији.

Насеље се налази на око 200 м.н.в., при чему се центар насеља налази на брежуљку, док је велики дио становништва насељен у равници која се простире на лијевој страни ријеке Укрине. Овај дио насеља подложан је поплавама; 2010. и 2014. године Дервенту су задесиле велике поплаве. Од тада је велика пажња посвећена превенцији оваквих непогода приликом изливања ријеке Укрине из корита на подручју Дервенте.

Поглед на ријеку Укрину у Дервенти

Насеља која су се налазила на подручју данашње Дервенте, а која се спомињу у списима из 16. вијека, називала су се Горња и Доња Укрина. Није сигурно да ли су насеља добила имена по ријеци Укрини или је Укрина добила име по насељима, али се у неким документима спомиње да се, у народу, ријека Укрина називала и Деравом. Овај назив за ријеку може бити повезан са данашњим називом насеља, али ово тумачење није општеприхваћено.

Нема тачних података о томе када је Дервента добила овај назив. Историчар Адем Ханџић тврди да је Горња Укрина добила назив Дервента у периоду између Пожаревачког мира 1718. и Београдског мира 1739. године. Међутим, у опису босанског бискупа Маравића из 1655. године, спомиње се име Дервента. Такође, ово име се спомиње и у извјештају о визитацији фра Николе Оловчића из 1672. године.

Постоји више теорија о поријеклу овог имена. Неки вјерују да је име настало од турске ријечи дербент или дервент што значи „кланац” или „тврђава”, или од персијске ријечи дарбанд која значи „затворена врата”, или у пренесеном значењу „тврђава”. С обзиром да су на овим просторима у историји живјели Келти, постоји теорија да име води поријекло од ријечи Derwent из древног келтског језика, а која се може превести као „долина дебелих храстова”. Ово подручје је некада било богато шумама храста лужњака, те је због тога ова теорија сасвим оправдана.